„СРБИЈА - Национална ревија”, број 94
РЕЧ ПРЕ
Свет можда и није у светском рату, али му костур пуца и споља и изнутра. Нико још не зна баш тачно шта се то рађа, али сви знају да се онако више није смело. Примљена „осуда пропевале гомиле” била је двосекли мач. Слобода није умела да пева као што су сужњи певали о њој. Ђаво није однео шалу него радост. Уназад схватамо да је Матрикс програмски филм, освит апокалипсе, јутро злих чаробњака. И та интелигенција није вештачка него ђаволска. И? Да пакујемо кофере? Ма не. Насмешите се и чините оно најбоље што знате. Оно најбоље што знате. Зато смо и ми ту. <
САДРЖАЈ
Увођење
Мера и размера
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
СРБИЈА. ГЕОПОЕТИЧКИ АЛБУМ, ЧОКОЛАДНО ИЗДАЊЕ
Хиљаду разлога
Бележница
ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ЈЕДНОГ ЗЕМУНСКОГ ПТИЧАРА
Птице нас чине бољим
Људи који проучавају, фотографишу и разумеју птице као да имају неко своје неизречено братство, изнад професије, еснафа или личног заноса. Неки свој језик, јавке, принципе солидарности и савезништва. Неке своје менталне, географске и симболичке мапе. Они са много више топлине и дубине читају своје окружење и човека у њему. Знају да је у Србији досад забележено 365 врста птица, да оне имају имена, карактерологију, историју врста, право на живот. (...) Ово је лично сведочанство како је један познати београдски археолог ушао у тај свет и остао у њему
Текст и фото: Јосип Шарић
Водич
ПО ЈУЖНОМ БАНАТУ, ПРАТЕЋИ ТРАГОВЕ ЈЕДНЕ ВРЕДНЕ КЊИГЕ
Укуси Пешчаре
После Ђердапа, Старе планине, Златибора, стигли су и ови: укуси Делиблатске пешчаре. Још једно поглавље у истраживању нематеријалне и гастрономске баштине Србије. Иза подухвата ауторски стоји Дејан Загорац, а издавачки Завод за проучавање културног развитка из Београда. Покренути овом књигом, и ми смо поново прошпартали Пешчаром и причом о њој. На крају смо, дабоме, проверавали и укусе на богатој народској трпези
Пише: Гордана Симеуновић
Варошарије
ЗЕМУН И ЊЕГОВ НАЈПОЗНАТИЈИ ХРОНИЧАР, У БЕЗБРОЈ ПРОВЕРЕНИХ КАФАНСКИХ ВЕРЗИЈА
Град у граду
Бранко Најхолд (1947–2016), земунски летописац и есејиста, оснивач земунског Међународног салона карикатуре, написао је о родној вароши чак 48 књига. Од праисторије и Рима, преко средњег века, до данас. Кроз тврђаве, пристаништа, Кулу, кафане, цркве, галерије и концертне дворане, пијацу и спортске клубове, кроз разгледнице и карикатуре, приче и хронике, легенде царске и аласке. Дух тог Земуна још живи у неким кафанама и атељеима, па и на овим страницама. А бронзани Бранко свакога дана са своје клупе на Кеју отплови низ реку у неки бескрај, да би сутра опет био ту, у својој Земунској Бранковини
Пише: Милош Лазић
Огледало
ЈОСИФ РУЊАНИН (1821–1878) И НАШЕ ДОБА
У туђим вртлозима
Назор га гурају у хрватске и југословенске калупе. А рођен је, живео и умро као православни Србин. Његова породица, војничка и свештеничка, пореклом је из Руњана, у Јадру. У бурном XVIII веку селе се у Семберију, па у Срем и Славонију. Као аустријски официр, са основама музичког образовања и талентом, Јосиф Руњанин је компоновао мноштво песама на стихове познате у оно време. Сачуване су две. Једна је данас хрватска химна „Лијепа наша домовино”. Поводом 200. годишњице његовог рођења, лани му је на Успенском гробљу у Новом Саду обновљено гробно обележје и одржан помен
Пише: Ђорђе М. Србуловић
Завичаји
МИОДРАГ Б. ПРОТИЋ (1922–2014), УМЕТНИК ТРАЈНО ВЕЗАН ЗА РОДНУ ВРЊАЧКУ БАЊУ
Двосмерно оплемењивање
Рођен ту пре тачно сто година, увек се враћао у Бању. Неки кажу да није ни одлазио. Написао је о њој важна сећања у својој „Нојевој барци”. Организовао у њој округли сто за спас моравских градова од стихијске градње. Био међу покретачима да се Вила „Белимарковић” откупи и претвори у „Замак културе”. Учествовао у оснивању „Врњачке јесени” и довођењу Ернста Неизвестног, писао предговоре за књиге и каталоге, отварао изложбе. Био председник Друштва пријатеља Врњачке Бање (1971–1983). Свој ликовни рад овде представио 1983. и 2003, а публицистички 1993, 1997, 2009.
Пише: Јелена Боровић Димић
Око
ПОРТРЕТИ И АУТОПОРТРЕТИ У КОЛЕКЦИЈИ „БОГДАНОВИЋ”, У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ
Човек и његова слика
Од древне Асирије и Египта до данас, овај вид уметничког израза пролазио је кроз разне мене, али увек је требало продрети даље од спољашње сличности са оним ко се представља. Истаћи психологију личности насликане или извајане. Бити свестан да се тиме може заћи у тајанствено поље, пуно магичних својстава. И код Срба овај уметнички жанр има дугу и богату традицију. То на особен начин показује, кроз призму високог модернизма, збирка портрета у колекцији Николе Богдановића, једна од најважнијих у Војводини
Пише: Дејан Ђорић
Лира
КРСТИВОЈЕ ИЛИЋ (1938–2022) И ЊЕГОВА ЕЛЕГИЈА О СВЕТУ, ОД ВРХОВА ДО ДНА
Похвале и узнесења
Овај Орфеј поцерско-тамнавски и мачвански, елегичар предграђа и казамата, дворова и храмова, лирски летописац „божјих људи” и муза из бордела, песник лабудова над Вила-Леском и краљевских епитафа, одвековао је век певајући, заправо, само песми. Песма је била и празник и оправдање, и бич и самилост, можда и једини прихватљив начин да се остане ту. Тако је Крстивоје, дечак и мистификатор, фудбалер и боксер, велики песник, изнео свој крст до оне последње тачке, после које се пролама тишина
Пише: Драган Лакићевић
Стара школа
БОРА МИЛУТИНОВИЋ, ИНТЕРКОНТИНЕНТАЛНА ФУДБАЛСКА ЛЕГЕНДА
Сплавар са Дрине
Она чувена кућа на стени усред реке, код Бајине Баште, његова је колиба. Ту се увек враћа, деценијама. У Кини га сматрају историјском личношћу, у Мексику су му доделили орден „Кобац Астека”, у Србији „Карађорђеву звезду”. Док је његов авион ниско кружио над Костариком, људи су му огледалцима слали одсјаје Сунца и тако га дочекали. (...) А он је и сад, у даљинама, срећан кад усни своју Тару и сплав који се спушта низ букове. Почасни је грађанин Бајине Баште. Тамошњи спортски центар зове се „Браћа Милутиновић”, а стадион, по његовом чувеном брату, „Милош Милутиновић”
Пише: Светлана Миљанић
Примери
УДРУЖЕЊЕ „ЖИВИМО ЗАЈЕДНО” И ЊЕГОВИ ПЛЕМЕНИТИ ДОМЕТИ
Четврт века помоћи
Схватили су да постоји енергија која окупља децу ометену у развоју, као и поље за подршку засновану на стручности, али уз много срца и животности. Схватили су да је подршка потребна и деци и родитељима. За децу ометену у развоју тражили су системска друштвена прилагођавања, окупили велики број породица и стручњака. Приступали су креативно, по мери конкретних личности и потреба. Многе су оспособили да живе и раде самостално, неке запослили, неке подстакли да глуме, певају, баве се спортовима. Како се слажу искуства, расту и нови планови
Пише: Алекса Комет
Природа
ЗАШТИЋЕНО СТАНИШТЕ „ТРСКОВАЧА”, КОД ПЛАТИЧЕВА, У СРЕМУ
Барско средиште
Након великог нарушавања седамдесетих година прошлог века, у непромишљеном покушају да се то подручје претвори у обрадиву површину, почетком XXI века покренуто је оживљавање и заштита. Од 2011. овим подручјем управља Туристичка организација општине Рума. Од 2022, након неколико година стагнације, улагања су настављена
Текст и фото: Туристичка организација Руме
Везе
ПРЕДСТАВНИЦИ ИРАНСКИХ ЗДРАВСТВЕНИХ ЦЕНТАРА У ПОСЕТИ „МЕРКУРУ” И ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
Знање и пословање
Гости су упознати са концептом рада и организацијом медицинских услуга у „Меркуру”, са моделима пословања, са потенцијалима за сарадњу бања Србије и туристичке привреде Ирана. Обе стране биле су веома задовољне овим сусретом
